REJ­KJA­VIK–BRI­SEL – Island je sa­op­štio da od­u­sta­je od kan­di­da­tu­re za član­stvo u EU, na šta je Bri­sel od­go­vo­rio da će na­sta­vi­ti da gra­di part­ner­ske od­no­se sa ostrv­skom dr­ža­vom, ko­joj vra­ta Uni­je osta­ju otvo­re­na.
„Vla­da (u Rej­kja­vi­ku) sma­tra da Island vi­še ni­je ze­mlja kan­di­dat i po­zi­va EU da od sa­da dje­lu­je u skla­du s tim”, na­ve­lo je u sa­op­šte­nju Mi­ni­star­stvo spolj­nih po­slo­va Islan­da, dok je šef di­plo­ma­ti­je Gu­nar Bra­gi Sve­in­son po­ru­čio na svom saj­tu da su „in­te­re­si Islan­da bo­lje za­do­vo­lje­ni iz­van EU”.
Island je zva­nič­nim pi­smom oba­vi­je­stio EU o svo­joj od­lu­ci, na šta je iz Bri­se­la od­go­vo­re­no da EU po­štu­je od­lu­ku island­ske vla­de i da „vra­ta EU osta­ju otvo­re­na”.
Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje no­vi­na­ra da li Bri­sel sma­tra pi­smo su­spen­zi­jom pre­go­vo­ra ili po­ni­šte­njem kan­di­da­tu­re za član­stvo, Ma­ja Ko­ci­jan­čič, pred­stav­ni­ca za štam­pu ko­me­sa­ra za su­sjed­sku po­li­ti­ku i pre­go­vo­re Jo­ha­ne­sa Ha­na, od­go­vo­ri­la je: „Vla­da Islan­da ni­je for­mal­no po­vu­kla za­htjev, oni su su­spen­do­va­li pre­go­vo­re na pe­ri­od od dvi­je go­di­ne”.
Ko­ci­jan­čič je do­da­la i da od­u­sta­ja­nje Islan­da od ula­ska u EU ne­će uti­ca­ti na pro­ces pro­ši­re­nja, ko­ji se, ka­ko je re­kla, po­ka­zao kao jed­na od naj­u­spje­šni­jih po­li­ti­ka Uni­je.
Island, dr­ža­va sa 325.000 stav­nov­ni­ka, od 1994. go­di­ne je član Evrop­skog eko­nom­skog pro­sto­ra, što mu omo­gu­ća­va da bu­de dio za­jed­nič­kog eko­nom­skog tr­ži­šta iako ni­je dio EU, kao i da uče­stvu­je, ma­da bez pra­va gla­sa, u ne­kim agen­ci­ja­ma i pro­gra­mi­ma EU, pri­je sve­ga u obla­sti obra­zo­va­nja, is­tra­ži­va­nja i za­šti­te pri­rod­ne sre­di­ne.
Rej­kja­vik se če­sto kon­sul­tu­je s Bri­se­lom oko spolj­ne po­li­ti­ke i uglav­nom se usa­gla­ša­va sa evrop­skom spolj­nom po­li­ti­kom, a Islan­đa­ni uče­stvu­ju i u ci­vil­nim mi­rov­nim mi­si­ja­ma EU.
Ma­la nor­dij­ska dr­ža­va je, me­đu­tim, 2008. go­di­ne bi­la te­ško po­go­đe­na svjet­skom fi­nan­sij­skom kri­zom, po­što je krah ame­rič­ke in­ve­sti­ci­o­ne ban­ke Leh­man bra­ders re­zul­ti­rao ko­lap­som tri naj­ve­će ban­ke na Islan­du.
Island je po­stao pr­va ze­mlja Za­pad­ne Evro­pe ko­ja je u po­sled­njih 25 go­di­na mo­ra­la da tra­ži od Me­đu­na­rod­nog mo­ne­tar­nog fon­da po­moć za spas pri­vre­de. Ostrv­ska ze­mlja je apli­ci­ra­la za član­stvo u EU ju­la 2009. go­di­ne, u vri­je­me ka­da je još gr­ca­la pod te­re­tom kri­ze i ka­da je vred­nost island­ske kru­ne sko­ro pre­po­lo­vlje­na.
Go­di­ne 2014, Island se opo­ra­vio od eko­nom­ske kri­ze, a BDP je po­ras­tao za 1,9 od­sto i do­sti­gao re­kord­ni ni­vo od 2008, a an­ke­te su po­ka­za­le da isto­vre­me­no opa­da po­dr­ška gra­đa­na član­stvu u EU.
(RTS)